Proteini
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Fakultet – fthm

PROTEINI
Belancevine (proteini) su makroelementi koji cine 18-20 % naseg tela. Nalaze se u krvi, misicima, kozi, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraduju i ponovo sintetisu. Sve zive materije sadrze proteine ukljucujuci viruse i biljke. Rec "protein" potice od grcke reci protos sto znaci prvi. To su organske materije koje sadrze ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvozde i bakar. Jedinice grade proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, sto znaci da se lanci aminokiselina ponavljaju vise puta. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; vise aminokiselina polipeptidi. Vise polipeptida cine proteine
Osobine aminokiselina
Vrednost proteina koji se nalaze u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetisu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Medutim, izvestan broj aminokiselina, nas organizam nije u mogucnosti da sintetise, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane. U esencijalne aminokiseline se ubrajaju: valin, fenilalanin, leucin, lizin, treonin, izoleucin, metionin, triptofan, histidin. Prvih osam aminokiselina su neophodne za odrzavanje azotne ravnoteze, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta. Uslovno esencijalne aminokiseline se mogu sintetisati u organizmu pod odredjenim uslovima. Ima ih 6 : arginin, cistein, glutamin, glicin, prolin, tirozin. Neesencijalne aminokiseline su: alanin, glutamicka kiselina, asparagin, serin, asparticna kiselina.
Vrste proteina
Prema duzini peptidnog lanca, kao supstance polipeptidnog porekla definisu se : polipeptidi (3-15 aminokiselina), oligopeptidi (16-30 aminokiselina), primer je hormon insulin, i veliki (kompleksni) proteini (preko 30 aminokiselina). Medju kompleksnim proteinima u ljudskom organizmu izdvajaju se : miozin (nalazi se u misicima, gde omogucava kontrakciju i relaksaciju misica), kolagen (protein sa slozenom strukturom, koja mu omogucava da ojacava, daje potporu kostima, hrskavicama i kozi), hemoglobin (protein koji omogucava vezivanje i transport kiseonika)
Svi proteini koji se nalaze u ljudskoj ishrani mogu se podeliti na kompletne i nekompletne proteine. Kompletni proteini sadrze sve esencijalne aminokiseline u kolicinama koje zadovoljavaju potrebe organizma. U ovu grupu uglavnom spadaju belancevine zivotinjskog porekla. Nekompletni proteini (pretrezno biljnog porekla) pojedinacno ne sadrze sve esencijalne aminokiseline, ali pravilnom ishranom ukrstanjem pojedinih nekompletnih proteina moze da se pokrije citav spektar esencijalnih aminokiselina na dnevnom nivou.
Funkcija proteina
Osnovna funkcija proteina u organizmu je strukturalna jer predstavljaju osnovni gradivni materijal u strukturi celija tkiva. Proteini imaju i funkcionalni znacaj jer su svi poznati enzimi u ljudskom organizmu proteinskog porekla. Proteini su i antitela koja cine znacajan deo imunskog sistema u organizmu. Osim proteina i pojedinacne aminokiseline imaju brojne metabolicke i fizioloske uloge :
-metionin je neophodan za sintezu holina, prekurzora acetilholina -karnitin, ima ulogu u transportu masnih kiselina u mitohondrije u cilju dobijanja energije -taurin, je sastavni deo zucnih soli, bez kojih nije moguce varenje i resorpcija masti -triptofan, je prekursor za stvaranje vitamina niacina i neurotransmitera serotonina -tirozin, neophodan za sintezu neurotransmitera dopamina i noradrenalina i hormona stitaste zlezde

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]